Скупа цена „затворених“ система
Свако ко је радио на интеграцији система за управљање зградама знао је за тренутак када клијент схвати да мора да плаћа истом произвођачу за сваку измену, проширење или чак редовно одржавање. Ово није случајност — то је пословни модел. Индустријски извори показују да власници затворених BMS система плаћају и до 30% више за 50% мање флексибилности, јер конкуренција међу извођачима практично не постоји када је протокол власнички (BMS industry's dirty secret). Кад је произвођач једини који „разуме“ сопствени протокол, он одређује цену сервиса, надоградње и резервних делова — а клијент нема алтернативу.
Ово се посебно види код старијих система: анализе показују да годишњи трошкови подршке за затворене BMS системе старије од 20 година расту 8–15% годишње, док отворене алтернативе нуде надоградње без лиценцних накнада и приступ широј мрежи извођача за интеграцију. Рани усвојиоци отворених архитектура пријавили су уштеде на рачунима за надоградњу и до 30–40%, мада треба напоменути да рецензирани подаци о трошковима још нису широко доступни, па резултати варирају у зависности од обима имплементације (Open-source BMS: opportunity or operational risk).
Шта у пракси значи „отворен“ протокол
Отворен протокол BMS система је онај чија правила комуникације објављује независно стандардизационо тело, а не појединачни произвођач. Свако компетентно интеграторско предузеће може да прочита документацију и повеже опрему различитих бренда, без обавезе да купује проприетарни gateway. То значи да инвестиција у контролере, сензоре и извршне елементе није везана за једног испоручиоца — на пример, поглед ка одржавању може ићи ка три различите фирме уместо ка једном монополском извођачу, што кроз читав животни циклус система вреди више него било која појединачна функција затвореног система (Omni BACnet controller).
BACnet, KNX и MQTT — три слоја интероперабилности
BACnet (ANSI/ASHRAE 135) је намењен пре свега мрежном и контролерском слоју зграде — HVAC, енергетски менаџмент, пожарна заштита — и постао је de facto стандард за комуникацију између система различитих произвођача. Протокол је објектно структуриран и подржава сервисе као што су аутоматско тражење уређаја на мрежи, алармирање, временске програме и тренд логове.
KNX доминира на пољу кућне и пословне аутоматизације на нивоу поља (расвета, ролетне, сензори присуства), а данас се масовно повезује са BACnet мрежама преко gateway уређаја, који омогућавају да KNX објекти буду видљиви у BACnet систему без замене постојеће инсталације.
MQTT долази из IoT света и служи као „лаки“ publish-subscribe слој који повезује традиционалне BMS мреже са облаком, аналитиком и мобилним апликацијама — конвертор BACnet-to-MQTT омогућава да се постојећа опрема надогради IoT слојем без рушења и замене целог система, што је знатно јефтиније од потпуне реконструкције.
Комбинација ова три протокола практично покрива целу мрежну структуру зграде: MQTT за облак и анализу података, BACnet за контролни слој, KNX за поље. Резултат је систем у ком опрема у пољу Grundfos-а, Wilo-а, LG, IDEC, Johnson Controls EasyIO, Honeywell, Siemens и KNX сензори комуницирају кроз заједнички „језик“, без потребе да сав хардвер потиче од истог бренда.
Реална ограничења — отвореност није магија
Важно је бити искрен: ниједан протокол сам по себи не гарантује потпуну слободу од vendor lock-in-а. Стручњаци упозоравају да, на пример, BACnet Secure Connect (BACnet/SC) уводи сертификате и безбедносне механизме који, ако их произвођач контролише, могу поново „закључати“ наизглед отворен систем и држати конкуренцију по страни. Отуда је важно инсистирати не само на протоколу, него и на јавно доступној, потпуној документацији инсталације (point list, mapping табеле, backup конфигурације, развојни софтвер и апликативни програм) — без тога, чак и BACnet мрежа може практично бити заробљена код једног извођача.
Тржиште у Србији — где смо тренутно
Домаће тржиште аутоматизације зграда је у последњих десетак година знатно порасло, а водеће компаније углавном раде на бази отворених протокола, најчешће BACnet и Modbus, уз KNX за терен у пословним и хотелским објектима. Kopteh Automation и слични систем интегратори активно промовишу прелазак са застарелог, затвореног хардвера на BMS архитектуре следеће генерације управо кроз фазни план миграције — прво софтвер, потом хардвер — што је директна последица притиска тржишта да се избегне vendor lock-in при надоградњи.
- Захтевати уговорну клаузулу о власничким правима на комплетну конфигурацију и point-list документацију, независно од извођача.
- Бирати контролере (нпр. IDEC FC6A, EasyIO Neo, Niagara N4, iSma Controlli, Innotech Omni) који имају BTL сертификацију BACnet Building Controller, који native подржавају BACnet/IP или Modbus TCP/IP, уз KNX gateway за терен где је потребно.
- Планирати MQTT/IoT слој на нивоу контролера у пољу (EasyIO Neo, IDEC FC6A Plus) од почетка ради лакше будуће интеграције са MES, IoT и другим платформама, чак и ако се тренутно не користи.
- Тражити најмање два независна понуђача за одржавање пре потписивања уговора о извођењу.
Закључак
Отворени протоколи не елиминишу трошкове одржавања — они их чине предвидивим и конкурентним. У тренутку кад инвеститор у Србији бира између проприетарног „brand-lock“ решења и BACnet/KNX/MQTT архитектуре отвореног типа, он практично бира између монополског сервисирања и тржишта извођача који се међусобно надмећу за цену и квалитет. На дужи рок, за хотелске, пословне и индустријске објекте какве срећемо на домаћем тржишту, та разлика лако прелази неколико десетина процента укупних трошкова власништва током животног циклуса система.